Krilatica iz naslova je stara, verujem koliko i masovna upotreba pisma u Srbalja, dakle više od veka. Tako smo često, uniformno završavali pisanija dragim ljudima iz svojih i drugih manje ili više udaljenih poštanskih brojeva (kodova) posle čega je nastupala slatka neizvesnost u čekanju odgovora.
Elektronska pošta poslala je pisma i razglednice u istoriju, a stare poštapalice redovnih i cirkularnih korespodencija zamenile su ”pozz”, ”CU” i ostale kiss -”*” prepiske.
U istoriji će ostati i film ”Video jela, zelen bor” koji prati razvoj porodica dva brata, jednog pečalbara u Nemačkoj i drugog koji je ostao u rodnoj seoskoj zabiti, u tragikomičnoj upletenosti VHS tehnologije u njihovoj video prepisci.
No, mastilom natopljena pisma i nove E(lektronske) – inkarnacije u prepunim inboxima, ostavićemo malo po strani.
Kada god vidim QR, a iskaču na svakom ćošku savremenog sveta, prva asocijacija je ”budućnost je stigla!”. Naravno da se sa svojih pola veka provedenih na Zemlji, pomalo i stresem kao nekada čitajući distopijske romane ”orvelovskog” tipa, u kojima su ljudi markirani bar-kodovima pretečom QR-a.
Iskreno, relativno skoro sam saznao da je to kratica od Quick Response (srb. brzi odgovor), pa se često osetim kao onaj brat koji nije otišao gastarbajterskim putem i pomalo mu je neprijatno kada može da ”aktivira” brata u video formatu kad god poželi i to na svom EI Niš televizoru, prvom u koloru u selu!
QR i BAR su Brajeva pisma naše ere i (još) jedan od paradoksa vremena masovne pismenosti u kojem nam formalna obrazovanja nisu neophodna kao pre samo 20ak godina da bi saznavali i razumeli proizvode oko nas.
Bar kodovi, davnih dana pripremili su začuđene klince, koji su gledali omiljene slatkiše išarane crno belim linijama sa rendom nabacanim brojkama, za budućnost koju živimo.
Danas nam je dovoljan onaj mali ”pištolj-džojstik”, što cijuče pri očitavanju kodova (čiji naziv nikada neću upamtiti) ili instaliran QR skener na telefonu da nam nepogrešivo dešifruju te ”(Q)Roršahove mrlje” i hiljade debljina i kombinacija linija bar-koda da izađu svi relevantni podaci o proizvodu.
Od žvakaćih guma u lokalnom marketu do čekiranja avionskih karata za prekookeanske letove.
Savremeni magacioneri, zahvaljujući bar-kod tehnologiji, imaju look pilota Star warsa koji s’ lakoćom hendluju magacine velike kao Marakana (u fizičkom smislu p.a.).
Tu su i savremeni poštari – kuriri malih i multinacionalnih kompanija koji nam dopremaju ”amazonske” i ”Ali” proizvode okićene ”kvik rispons” nalepnicama, da ne bude greške šta je i da li je dostavljeno. I nema greške, naravno. Koliko god da su nam ”mrlje” iste, moguće ih je kreirati u DNK broju oblika i kombinacija.
Moje wiki znanje predviđa, u bliskoj budućnosti, nestanak nervoze u redovima u hipermarketima, jer će proizvodi biti označeni RFID identifikacionim nalepnicama čime bi prolaskom kroz detektor računar odmah znao koji se sve proizvodi nalaze u korpi (kolicima).
Budućnost je lepa ako znamo da je živimo.
Što i vama želimo!
Autor
Nenad Đurđević